O izložbi

Početkom maja 2012. godine u Srbiji je nakon 12 godina vladavine političkih stranaka okupljenih oko Demokratske stranke, na izborima, demokratskim putem, došlo do smene vlasti. Deo medija – koji su predstavljali logističku podršku prethodnoj vlasti – nakon prvobitnog šoka i neverice izazvane rezultatima izborne volje građana, započeo je organizovanu, detaljno planiranu kampanju diskreditacije novoizabrane vlasti. Aleksandar Vučić, predsednik najjače stranke u Srbiji – Srpske napredne stranke (SNS), prvi potpredsednik Vlade a od 2014. godine i premijer Srbije, postaje centralna meta napada. 

Od početnih kritika širokog spektra, koje su upućivane na račun Aleksandra Vučića i SNS-a, ubrzo se oštrica napada fokusirala na takozvanu “cenzuru”, termin koji je smišljeno lansiran kako bi se Premijer i njegova vlada predstavili kao “cenzori” koji ukidaju emisije, ruše portale, smenjuju novinare, zabranjuju tekstove...

Ova kampanja, kontinuirano, nesmanjenim intenzitetom, traje više od 2 godine. Kao rezultat ponavljanja optužbi o “cenzuri”, koje su postale neka vrsta mantre jednog dela medija, domaćoj i inostranoj javnosti se nameće mišljenje da je “medijska diktatura” zapravo jedan od primarnih načina vladavine Aleksandra Vučića.

Iako brojni primeri – od najbrutalnijih optužbi, kleveta pa i uvreda izrečenih na račun Aleksandra Vučića – svedoče da je sloboda izražavanja u Srbiji značajno veća nego u mnogim državama Zapadne Evrope, svaki pokušaj realnog prikaza medijske situacije u Srbiji iznova je korišćen za lansiranje novog talasa optuživanja za cenzurisanje ili napade na medije.

Vođeni potrebom da se na osnovu činjenica dođe do istine, smatrali smo da je najobjektivniji pristup da se javnosti stave na uvid primeri koji svedoče o tome kako je izgledalo novinarstvo u Srbiji u periodu od 2014. do 2016. godine. Na taj način, svako će, na osnovu sopstvenog mišljenja i procena doneti zaključak zašto je plasirana priča o “cenzuri” i šta je bio cilj te kampanje.

Saga o medijima u Srbiji počela je neposredno posle 5. oktobra 2000. godine, nakon decenije suverene vlasti Slobodana Miloševića, kada je uz političke promene došlo i do tektonskih poremećaja na ekonomskoj, kulturnoj, privrednoj a posebno na medijskoj sceni Srbije.

Nakon što su se godinama razvijali kao opozicioni, nekoliko štampanih i veliki broj, uglavnom, lokalnih elektonskih medija, posle smene Miloševićeve vlasti našli su se u potpuno, za njih, nepoznatoj situaciji. Nestankom glavnog aktera njihovih radova – “arhineprijatelja” Miloševića, većina zaposlenih, po sopstvenom priznanju, nije se više snalazila u svojoj profesiji.

U ovom tumaranju, pojedini mediji i njihovi čelnici, nezadovoljni neispunjenim očekivanjima petooktobarske revolucije kao i činjenicom da su mnogi medijski fondovi na kojima su godinama razvijali svoje redakcije ugašeni, počeli su da kreiraju novog neprijatelja. Prvi postpetooktobarski premijer, dr Zoran Đinđić, često je isticao da politiku ne doživljava kao takmičenje u popularnosti. Svesno je odbijao da prihvati činjenicu kako je i sam postao meta napada medija sa kojima je godinama drugovao. Sve se, na žalost, uz pomoć medija, tragično završilo 12. marta 2003. godine.

Đinđićevi “naslednici” daleko su ozbiljnije shvatili moć medija. U početku mekano i diskretno, a od 2008. do 2012. godine pre svega kroz ekonomsku kontrolu, svi mediji u Srbiji pretvoreni su u servis i marketinšku podršku tadašnjoj vlasti.

Ovaj idiličan, gotovo simbiotički odnos medija i grupe partija, odnosno uticajnih pojedinaca okupljenih oko Demokratske stranke, prekinuli su, za njih neočekivani rezultati izbora iz 2012 godine. Mediji i njihovi čelnici su se ponovo, na sličan način kao 12 godina ranije, našli u situaciju u kojoj je bilo nejasno šta tačno raditi. Odlučili su se najpre za strategiju ignorisanja i tretiranja narodne volje kao da je u pitanju ničim objašnjivi, ali svakako kratkotrajni incident?! Na taj način su zapravo zatvorili krug i vratili se prvobitnom – opozicionom delovanju. Naravno, bilo je potrebno targetirati novog neprijatelja. Gotovo neprirodno ubedljiva većina koju su SNS i Aleksandar Vučić osvojili na izborima i skoro iritirajuća energija i rešenost da se u Srbiji stvari pokrenu – učinili su Vučića, savršenim profilom “neprijatelja”.

I tako je popunjeno mesto koje je do tada stajalo upražnjeno. Sada je bilo potrebno samo naći razlog i motiv za sukob. Trebalo je pronaći “mantru” kojom će se voditi rat sa “neprijateljem”. Vešti i iskusni na ovom polju, ubrzo su javnosti ponudili odgovor: još dok je nova Vlada, 27. aprila 2014. godine stajala na stepenicama doma Narodne skupštine pozirajući za svoj prvi grupni portret, Srbiji i svetu saopšteno je da vlast preuzima surovi i beskompromisni cenzor i da će progonjenim medijima i novinarima biti potrebna podrška i pomoć, kao i devedesetih kada su se suprostavljali Miloševiću. Od tog aprila, do ovoga jula, više od dve godine, veštački se nameće priča o takozvanoj “medijskoj diktaturi”. Termin “cenzura” – postaje nova mantra.

Kao što smo na početku rekli, namera nam je da ne namećemo, ne sugerišemo već da činjenice budu jedini kriterijum na osnovu kojeg će građani formirati sopstveni sud. Ima li cenzure u Srbiji u ove dve godine ili su na delu “necenzurisane laži” – prosudite sami.

Pred vama je uži izbor od 2523 primera, koje smo izdvojili od pregledanih 6732 negativnih medijskih priloga objavljenih u ovom periodu o Aleksandru Vučiću, njegovoj porodici, stranci, prijateljima, partijskim kolegama, članovima Vlade..
      

Dobrodošli na izložbu ”Necenzurisane laži”.     

 
Autorski tim Informativne službe Srpske napredne stranke

 
Jul, 2016. godine

2014

  • Tekst o navodnoj cenzuri snimka na youtube koji je skinut zbog povrede autorskih prava. Redakcija optužuje SNS za “cenzuru interneta u Srbiji”

    „Feketić šou“, Danas
  • Poređenje Aleksandra Vučića sa Titom i kontrolom medija u autoritarnom kontekstu

    Teofil Pančić, Radio slobodna Evropa
  • „Mediji dobrovoljno idu ka centrima moći, a to danas nije Vlada, nego Aleksandar Vučić”

    Gordana Igrić, Danas
  • „Disciplinovanje medija u Srbiji- izuzev lista Danas“

    Dragan Popović, Deutsche Welle
  • „NUNS smatra da je nedopustivo da se pod izgovorom vanrednih okolnosti guši sloboda izražavanja.

    NUNS
  • „Pozivam srpske vlasti da stave tačku na ovo i prestanu da se mešaju u rad on-lajn medija”

    Dunja Mijatović, B92
  • „Ovde se radi o pokušaju zastrašivanja kritičke reči građana i ugrožavanju slobode govora.“

    Vesna Rakić Vodinelić, Naše novine
  • Protiv zastrašivanja pojedinaca, obaranja sajtova I gušenja slobode govora

    Majkl Devenport, šef delegacije EU
  • „Ispovesti uhapšenih zbog komenatara na Fejsbuku“

    CINS
  • Obraćanje međunarodnim organizacijama zbog organizovane akcije cenzurisanja i uklanjanja video klipova

    NUNS, NDNV i SHARE
  • „Slobode medija nema, na delu su meka, prijateljska i autocenzura“

    Gordana Suša, Blic
  • „Devedesete su izgleda evergrin“

    Bojana Lekić, Danas
  • „VUČIĆEV CV: Cenzura kao uža specijalnost“

    Danilo Redžepović, Teleprompter
  • „Peticija 'U lice cenzuri': zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja“

    Aleksandar Sekulić i Dario Hajrić, Peščanik
  • “Cenzura je neustavna!“

    Saša Janković, Ombudsman
  • „Građani su ustali u odbranu slobode govora i ovo treba da bude velika lekcija za Vladu Srbije.“

    Saša Janković, Ombudsman
  • „Ukidanje ’Utiska nedelje’ uticaće i na izveštaj Evropske komisije“

    Olja Bećković, Danas
  • „(EFJ) je detaljno pratila razvoj medija poslednjih godina u Srbiji i veoma smo zabrinuti zbog pogoršanja uslova pod kojima novinari rade”

    Renata Šreder, EFJ

2015

  • „Vlast u Srbiji ima veoma negativan odnos prema slobodi medija i guši kritičko, slobodno izveštavanje“

    Kristijan Mir, Reporteri bez granica
  • „Skoro svi mediji su pod kontrolom vlasti“

    Gordana Igrić, Danas
  • „Nisam mogla da radim profesionalno“

    Danica Vučenić, N1
  • „Ovde ne postoji cenzura, ovde postoje pritisci na medije i zloupotreba medija”

    Dragoljub Žarković i Dragoljub Draža Petrović, N1
  • „STOP CENZURI!“, „Vučiću, prekini pritisak na medije!“, „SRBIJO, IZVINI“ „VLAST HOĆE MRAK: Poruka svakom ko se usudi da kritikuje režim!“

    Aleksandar Rodić, Kurir
  • „Meka cenzura u Srbiji predstavlja veliki problem za slobodu medija“

    Tanja Maksić, BIRN
  • „Novinari ili ne odgovaraju na pitanja o cenzuri, ili o njoj govore anonimno“

    Zoran B. Nikolić, Cenzolovka
  • „Vlast sprovodi represiju nad medijima“

    Snježana Milivojević, Danas
  • „Nisu emitovana nova '24 minuta', Kesić se nada da je greška“

    Zoran Kesić, N1
  • Najavljuje se protest protiv “ukidanja” Kesićeve emisije ispred Vlade Srbije

    Opozicionar
  • „Komisija je, baš kao i Rodić, zaključila da su slobodni mediji u Srbiji izloženi pritisku političke elite“

    Ulrike Lunaček, potpredsednica Evropskog parlamenta
  • „Gebels bi danas bio zadovoljan“

    Tatjana Mandić Rigonat, N1

2016

  • „Nastavljeni protesti 'Novinari ne kleče', dodeljeni 'Oskari' za stanje u medijima“

    N1
  • „Vučić kontroliše sve uticajne medije, DS je ponovo postao demokratski brend“

    Vesna Pešić, NSPM
  • „Protest je posvećen novinarima kojima je zbog insistiranja na istini ugrožena profesionalna i lična sigurnost.“

    NUNS
  • Zahteva od Nebojše Stefanovića da prestane da sprečava istragu o prisluškivanju novinara i davanju informacija samo nekim medijima

    Branko Čečen, CINS
  • „Smena na RTV restauracija ’zločinačkog sistema’“

    Milivoj Bešlin, N1